Neki dan sam bila s tatom i sestrom na jednoj malo dužoj kavi i svatila sam da smo te dvi i nešto ure zapravo proveli žaleći se. Nismo se žalili na naše živote i sudbine, ne. Žalili smo se na one obične, male i svakodnevne stvari.
I onda sam tako malo počela promišljat o našoj urođenoj potrebi za grintanjem, koje je, ako mene pitate, neka vrsta umjetnosti jer zna bit toliko osebujno i posebno. A zašto je to grintanje često potpuno bezazleno? Pa zato šta smo na kraju dana uglavnom sritni i zadovoljni, stvarno jesmo. Na kraju dana uglavnom se ne bi ni s kim minjali za živote. Grintanje je samo mali začin našoj svakodnevnici.
I tako sam zadnjih par dana obraćala pozornost na svoje misli dok šetam gradom i na rečenice koje mi ljudi onako usput dobace kad se pozdravimo na ulici ili u dućanu pa sam odlučila s vama podilit ovu malu splitsku struju svijesti.
„Svaki, ali svaki vodič koji prođe Getom svojim gostima kaže da je ovo mirno misto na kojem uglavnom samo lokalci piju kavu i da tijekom svog boravka u Splitu obavezno dođu baš tu. Pa se onda mislim, čekaj malo, kako će to i dalje bit misto di samo lokalci piju kavu ako svaki dan stotine turista čuju istu rečenicu?”
„Zašto sva mista za sladolede, sendviče, barovi i slično imaju talijanska imena? Benti miša, pa uskoro će im ponestat glagola na -are i poznatih talijanskih slikara i kipara.”
„Ali stvarno, ko ovo more platit?!”
„Vidi ovih stranaca, polugoli kraj osnovne škole.”
„Ko zna pošto je doša fažolet.”
„Ma kako oni očekuju od nas da manje koristimo auta ako su busevi toliko poskupili?”
„Zar je vodičima toliko teško reć gostima da stanu na desnu stranu i puste nas da prolazimo?”
„Ma je li molim te, zimi smo im i mi dobri, a liti bezobrazno dignu cijene.”
„Al isto zamisli da sad, recimo, moraš bit u Zagrebu.”
„Ne znam ko je ovome da dozvolu za ovo.”
„Upeklo pošteno, a još nije ni devet uri.”
„Evo me doma, dobre volje sam odma,
na materinoj spizi šta skuva ću izist.”
„Ne moš više ni stol uvatit, samo ovi stranci s laptopima.”
„Dobro je, ima neke bave.”
„Ajme ovi galebovi stvarno nisu normalni.”
„Ovi su izvadili cijev od klime vanka i sad ne mogu stavit sušit šugamane.”
„A opet, di ćeš lipše?”
I tako dalje i tako dalje. Svako godišnje doba nosi svoje, a ovo su definitivno splitska litnja razmišljanja.
I neka se ko ne uvridi. Ne mislimo mi ništa loše. Grintamo, komentiramo i mudrujemo, ali barem s nama znate na čemu ste.
