Već neko vrime imam potrebu pisat o fenomenu dalmatinske matere, ali da budem iskrena, nisam se osjećala previše inspirirano. Nisam znala kako sve te misli i osjećaje stavit u riči. A onda sam otišla doma za Uskrs i podsjetila se šta je to gotovo pa mitsko biće – dalmatinska mater. I zato je ovaj tekst posvećen svim materama diljem Dalmacije, ali i njihovoj dici koja ih čine takvima kakve jesu i zaokružuju cili taj fenomen.
Moja mater ili tipična dalmatinska mater, dođe vam na isto. Ona je jednostavno to – slika i prilika. Moja mater rinta i doma i na poslu. Ona sto puta kaže: „Od jutros nisam stala“, ali svejedno inzistira da sve sama napravi jer tako je najbolje. Moja mater nediljom ujutro ide na misu, popije kavu posli i do dvi ure već nekako magično napravi ručak. I to ne bilo kakav ručak, nego pravu gozbu. Moja mater za svaki blagdan kaže da neće radit puno kolača, a onda ih se ne moš riješit danima iza. Kaže: „Neću ove godine kuvat šunku za Uskrs“, a onda je svejedno izvadi iz frižidera. Moja mater me pozove na spontani ručak uz upozorenje da nije mislila radit ništa posebno, a to „ništa posebno“ bude bolje od obroka u luksuznom restoranu.
Od dalmatinske matere ne očekuj velike riči. Moja mater mi nikad nije govorila da sam najpametnije i najbolje dite na svitu. Dapače, bila je moj najveći kritičar. Ali moja mater je, bez obzira na moje krive odluke, bez iznimke bila tu za mene. Pa ti sad vidi šta ćeš – sladunjave riči ili oslonac kad zagusti. Oh da, i jedan mali životni savjet: ako u životu misliš ić malo nekonvencionalnijim putem, teško da će se to svidit jednoj pravoj dalmatinskoj materi. I zato ti je bolje koji put primučat i pičit po svom, a mater će na kraju dana svejedno, na neki njen način, bit tvoja podrška.
Dalmatinska mater je Sherlock Holmes. Moja mater je skoro pa uvik mogla osjetit kad se događalo nešto jako loše, ali i jako dobro. Valjda je to ta neka majčinska intuicija, a u nas se još dodatno pomišala sa snagom i borbenošću jedne prave Dalmatinke. Ma dalmatinska mater je jača od Freuda. Ona zna kakav je ko i prije nego šta taj neko to sam shvati. I baš zato je moja mater uvik imala najbolji njuh za ljude u mom životu. Kad se samo sitim koliko puta me to kod nje znalo živcirat, ali na kraju je uvik nekako ispala u pravu. I zato vam dajem savjet broj dva: uzimajte u obzir materino mišljenje pri izboru važnih osoba, bilo da su prijatelji ili partneri.
Prava dalmatinska mater ima kontakte svugdi. Ne znaš točno kako, ali njena mreža ljudi ide od doktora, sestara i šaltera na općini do žene šta radi u laboratoriju i čovika šta može pogledat papire. Uvik, ali apsolutno uvik, kad sam imala neki problem koji bi se inače triba rješavat tjednima ili misecima, moja bi ga mater uspila riješit u dan. „Čekaj, zvat ću ja jednu ženu.“ I odjednom se stvari pomaknu. To je jednostavno dalmatinska mater koja je kroz život upoznala pola grada i sa svima ostala u dobrim odnosima. A kad ona nazove, rijetko ko može ostat imun na taj posebni šarm.
Dalmatinska mater je stvarno fenomen koji bi se triba proučavat. Nije ni čudo šta je protagonist svih tih pisama. I znate šta? Istina je da su najlipše oči moje majke i da sam na njenoj spizi odma dobre volje. Istina je da vas niko ne može izbacit iz takta, ali ni utješit ka ona. Istina je da nas često dovodi do ludila, ali jednako tako je i istina da ćemo skoro pa svi, na jedan običan četvrtak popodne dok čistimo kužinu iza ručka, shvatit da polako i sami postajemo naša mater. Uvatimo sami sebe da smo joj slični u nekim malim detaljima – njenim poštapalicama koje smo pokupili ili u načinu na koji stavljamo sušit robu. I sve te stvari koje nam je uvik tupila i koje su nam često zvučale glupo odjednom dobiju smisao i postajemo svjesni da je ona stara „Vidit ćeš kad dođeš u moje godine“ najtočnija izjava od svih.
Ali, na kraju dana, ja baš i ne bi imala ništa protiv da se pretvorim u svoju mater. I zato se nemoj sramit tih dijelova u svom karakteru. Prigrli ih, iskoristi ih na najbolji način, otpusti možda nešto šta smatraš lošim za tebe i prenosi sve to dalje svojoj budućoj dici, nećacima, učenicima ili kome god se već nađe u tvom životu. Jer dalmatinska mater je dio našeg identiteta – možda više od svega ostalog.
Leave a Reply